Како свет прелази на одрживије изворе енергије, коришћење челичних{0}}оклопних каблова за повезивање са областима са високом активношћу сунца могло би да буде кључ за заједничку будућност на соларну енергију-.
Упркос потреби да се ограниче утицаји климатских промена, енергетске потребе планете настављају да расту. Подручја као што је југоисточна Азија ће до 2040. године доживјети огроман пораст од 60%. Овај растући раст потражње убрзава потребу за електричном енергијом из обновљивих извора због њене ниже цијене, посебно у високо индустријализованим економијама попут Сингапура.
Ослањајући се на гас да би произвео 95% своје електричне енергије, кишом-натопљено острво са јужног врха малезијског полуострва настоји да повећа стабилност и одрживост својих енергетских система, што сматра кључним за његову економску конкурентност.
Сингапур има климу у тропским кишним шумама, која не карактерише изразиту промену летње/зимске сезоне, али има обилне падавине и још влажнији монсун од четири{0}}месеца-од новембра до фебруара. За поређење, Аустралија се уместо тога може похвалити другим највећим соларним ресурсом по глави становника на свету.
Ово обиље соларне енергије представља прилику за извоз обновљиве енергије за коришћење у оближњим економијама, а то је управо оно што Аустралиа-Асиа Поверлинк има за циљ.
ААПоверЛинк ће обезбедити 15% снаге Сингапура када буде завршен
Поуздана, обновљива енергија на даљину?
У сушном региону северне територије Аустралије налази се телеграфска станица Пауел Крик. Локација од историјског и туристичког значаја, била је једна од тачака повезивања око 3.000 км копнене телеграфске жице изграђене 1870-их и која је коначно повезала удаљену земљу са остатком света.
Једно од најсунчанијих места на планети, Повелл Цреек ће поново бити место историјске повезаности. Али сада уместо да повезује Аустралију са својим суседима путем моћи комуникације, она ће повезати југоисточну Азију са обилним снабдевањем земље соларном енергијом.
Управо овде на 12.000 хектара сунцем-избељеног грмља биће изграђена највећа светска соларна фарма и складиште батерија. Равна површина овог региона је савршена за уградњу соларних панела, док њена близина главног железничког коридора омогућава лак приступ градилишту за велику опрему и радну снагу.
Када буде завршен, очекује се да ће ААПоверЛинк задовољити око 15% потреба за електричном енергијом у Сингапуру, као и надокнадити 8,6 милиона тона емисије ЦО₂ годишње. Изградња ће почети 2023. године, а очекује се да ће први преносници соларне енергије стићи у Сингапур до 2027. године.
Соларни панели објекта, који су постављени на челичне базе, имаће капацитет до 20 ГВ, а систем батерија ће представљати 36-42 ГВх складиштења енергије. Челик и нерђајући челик ће се користити у свим пумпама, резервоарима и измењивачима топлоте на фарми.
Пренос немогућ?
Повезивање Сингапура и соларне фарме биће 5.000 км-дугачак високонапонски-преносни систем једносмерне струје (ХВДЦ). 800 км-дугачка надземна линија пратиће железнички коридор до Ливингстона, близу главног града северне територије, Дарвина, где ће у близини обале бити инсталирана и комунална{7}}батерија.
Одатле, 4.200 км подводног кабла ће се протезати до Муррумујука, на полуострву Гунн Поинт, за снабдевање око 3,2 ГВ електричне енергије годишње. Овде, на локацији од 55 хектара, конверторска станица и постројење за батерије ће примати преносну снагу и прослеђивати је Сингапуру.
ХВДЦ подморски каблови користе бакарне проводнике окружене низом слојева, укључујући омоте од легуре олова и полиетилена. Да би се заштитили проводни елементи изнутра, каблови су прекривени оклопом од поцинковане челичне жице. Ово омогућава дугим кабловима да издрже строгост подводне инсталације и рада.
Овај пројекат је најамбициознији ове врсте и представља велику промену у производњи и преносу обновљиве енергије. Коришћење трајне снаге челика за повезивање „појаса сунца“ око Земље са другим деловима света може да игра кључну улогу у транзицији ка одрживијој будућности.
Слике: Сун Цабле
